Intervju: Hladno pivo – Nedostaje nam infrastruktura rokenrola!
28. Dec 2010.

Intervju: Hladno pivo – Nedostaje nam infrastruktura rokenrola!


Pevač hrvatske grupe, Hladno pivo, poznatiji kao Ingenmark Stenmark iz Gajnica, objasnio je za Rock ulice zašto je umetniku lakše živeti na Balkanskom nego na Skandinavskom poluostrvu i zašto je svoja stara odela ostavio na tavanu. Supermen sa fudbalerkom iz predgrađa Zagreba, popio je i sa nama jedno hladno pivo, provozao nas jedan đir njegovom planetom na kojoj ništa nije sivo i poželeo da za dvadeset godina na ovim prostorima ostanu samo poneki ludi, ali ne i ranjeni ljudi.

U početku ste bili buntovni pankeri iz kvarta, pili pivo u parku i gledali devojke koje prolaze, a sada ste postali rok bend za široku javnu masu, koji peva o biološkom satu i ozbiljnijim temama. Koliko se sadašnje Hladno pivo razlikuje od onog buntovničkog i zbog čega?
Sadašnje Hladno pivo razlikuje se dosta iz prostog razloga što mi sada nemamo dvadeset, već blizu četrdeset godina. Naša namera, a pogotovo moja kao autora, jeste da mi svaka pesma stoji kao savršeno skrojeno odelo. Ne želim da nosim odela od pre dvadeset godina, već kada izađem na binu da pevam ono što mi u tom trenutku pristaje. Naravno, na koncertima pevam i stare pesme, nostalgija uradi svoje i njih posvetim vernim i starim fanovima. Međutim, smatram da je smisao u bilo kojoj umetnosti, da se čovek menja, a da ne mora čak ni da napreduje. Besmisleno bi bilo da i dalje pevam o tome kako sedim u parku, pijem pivo sa drugarima i gledam curice, a zapravo sada mogu da idem i u bolje kafiće, vozim svoja kola, a kod kuće imam ženu i sina.

Koji je po vama najbolji srpski bend i kakva je razlika između hrvatske i srpske rok scene?
Ne poznajem dovoljno sadašnju srpsku scenu, ali volim da čujem Atheist Rap, a takođe su mi se svideli i Goblini, koji su nam bili sprecijani gosti na jednom albumu. Sviđa mi se Goribor i Oružjem protiv otmičara.

Koliko su na ovim prostorima još uvek slične priče sa političko-socijološkog aspekta, jer pored jezika, rekli sta da je on još jedan razlog zašto se još uvek odlično razumemo i podjednako saosećamo u vašim pesmama?
Tema našeg poslednjeg albuma je ljubav u doba tranzicije, a ta tranzicija je podjednako zahvatila i Srbiju i Hrvatsku, kao i sve ostale zemlje iz našeg regiona, tako da pored jezičke, mislim da nema ni društvene barijere, zbog toga se svi podjednako saosećamo u našim pesmama.

Inspiraciju za pesme pronalazite u svetu oko sebe, u svakodnevnim životnim pričama i problemima. Koliko vam je pomogao život na Balkanu u tome da uvek možete otkriti neku jaku emotivnu priču o kojoj ćete napisati pesmu i trajati što duže?
Ne znam o čemu bih pisao da živim u uređenoj pravnoj državi kao što je na primer Švedska, u kojoj ljudi brinu o globalnom zagrevanju, a mi na ovim prostorima od svih problema od tome ni ne stignemo da razmišljamo. Uveren sam da ako balkanski čovek hoda otvorenih očiju svojom regijom da ne može patiti od manjka inspiracije. Voleo bih da teme naših pesama ne budu aktuelne već sledeće godine, ali isto tako bih želeo da neke ostanu zapamćene i za dvadeset godina.

Na vašem prvom koncertu u Kumrovcu, svirali ste pesme Zabranjenog pušenja, Azre, Kud idijota, i to u zaključanom prostoru, gde je publika morala da ulazi kroz prozor. Ponekad ste svirali i u praznim klubovima, ali vi ste ipak pomislili da biste mogli da se bavite muzikom i živite od nje. Kako opisujete vaš tadašnji optimizam, pošto takvi početni nastupi nisu baš mnogo obećavali?
Kada imaš osamnaest godina, super je stvar što tada ne razmišljaš šte ćeš raditi i od čega ćeš živeti. To je prednost svih mladih bendova i uopšte mladih ljudi koji počnu da se bave nečim što je zasnovano na ljubavi i entuzijazmu i bez opterećenja šta će se desiti kasnije. Mi smo bili klinci, voleli smo muziku, na eventulanu slavu niko nije pomišljao. Prolazili smo kroz razne faze, mene su želeli da izbace iz benda pošto nisam umeo da pevam, ali sam to saznao dosta kasnije. Menjali smo samo basiste, pošto su oni zbog nedostatka žica mentalno labilniji.

Prvu gitaru vam je poklonila vaša majka i time vam na neki način odredila sudbinu muzičara. Koliko ste joj zahvalni na tome i šta biste bili da niste odlučili da se bavite ovim poslom?
Završio sam za profesora engleskog i nemačkog jezika, tako da bih verovatno radio kao prevodilac ili bih predavao deci u školi i bio jako frustriran da imam takav život.

Koliko su na vas uticali Zabranjeno Pušenje, KUD Idijoti, Azra, a kasnije kako ste rekli, i Bruce Springsteen i Tom Waits?
Imali su veliki uticaj na nas, kao i Riblja Čorba i Pekinška patka. Međutim, sada su Springsteen i Waits neke moje smernice, naročito Bruce, koji je, što se lirike tiče, za mene jedan od najvećih u muzici i verovatno se njegov uticaj oseti negde u mom stvaralaštvu.

Koje su prednosti, a koje mane mladim bendovima koji sad dolaze na r’n’r scenu u odnosu na kraj osamdesetih i početak devedesetih kad ste vi zakoračili u jugoslovenske rok ulice?
Prednost je što je muzika pristupačnija, bendovi imaju mogućnost putem interneta da reklamiraju svoj rad. Sa druge strane mislim da je nestao onaj osećaj važnosti rock ‘n’ rolla za društvo, koji je sve manje zastupljen u medijima. Sada sve to izgleda kao hrpa razbacanih bendova o koje se spotičeš po internetu, s vremena na vreme izađe i poneki članak u novinama između politike i sporta. Oseti se taj nedostatak specijalizovanih muzičkih časopisa i medija koji se bave samo time, nedostaje nam infrastruktura rock ‘n’ rolla!

Izjavili ste da tražite pesmu koja će vas uvek pratiti, biti vaš soundtrack za život, i da ćete se baviti muzikom dokle god je ne pronađete. Treba li vaši fanovi da brinu šta će biti kad dođete do nje, da li ćete zaista otići?
Imamo dogovor u bendu da kada budemo videli da nam više ne ide, da ćemo se istog momenta povući. Ne želim da narednih nekoliko godina pevam samo pesme sa “Knjige žalbe” zato što kasnije nisam uspeo da napravim nešto što valja. Zato ne mogu da garantujem do kada ćemo biti na sceni, kao što ni ne znam kada ćemo završiti sledeći album, ali znam da će izaći kada napravimo 12 dobrih pesama.

Pesma “Pitala si me” vam je posebno draga, da li njoj pristaje titula vašeg soundtracka za život i koja je bila reakcija te osobe čije ste ime ipak na neki način stavili u rime?
Ona mi je posebno draga zbog nekih mojih intimnih stvari i ta osoba nikad nije ni pomislila da je zaparavo ona junak te priče. Napisao sam je pre nekoliko godina, mnogi su mislili da je posvećena mojoj sadašnjoj ženi, međutim nikada nisu otkrili kome zapravo jeste. Stvar je u tome što ta pesma nije posvećena samo nekoj ženskoj osobi, već i muzici uopšte, i odnosi se na tu ogromnu količinu muzike koja je svuda oko nas. U njoj se govori o tome kada ti na primer neko donese i-pod sa 25 hiljada pesama, koje nikad nećeš poslušati ili o hrpi ploča i cd-ova razbacanih po sobi na čijim omotima piše “sniženo”, a to je zapravo sve muzika. Zato sam napisao tu pesmu – iz straha da se i ja i ona ne nađemo na nekom “sniženju”.

Mile kao Ivanin muž, otac sina Vita. Koliko je ta uloga uticala na vas i da li postižete sve?  Koje sve kućne poslove morate da obavljate da ne biste prošli kao u spotu vaše pesme “Ne volim te”?
Mislim da se nisam mnogo promenio i nije mi bilo teško da se prilagodim i takvoj životnoj ulozi. Rano sam počeo da živim sam, obavljao sam raznorazne poslove, tako da mi obavljanje nekih kućnih zadataka ne pada teško, jer nisam od onih koji smatraju da će moja muškost nestati ukoliko pomažem svojoj ženi ili spremim kuću.

“Knjiga žalbe” bolje da se zvala “Knjiga hvale”, pošto nije imala nijedan negativan komentar, pa je na sledećem albumu velika odgovornost. Možete li nam garantovati da smemo da se kladimo da će i sledeća ploča odigrati barem “X” (nerešeno) protiv “Knjige” ili da ćemo, ako ne bude tako, novi CD dobiti na nekom “sniženju”?
Sve što mogu da obećam je to da novi album sigurno neće zvučati kao “Knjiga žalbe” i da ćemo se potruditi da ne izneverimo publiku. Mi pravimo pesme tako što se zaključamo u našu garažu i tamburamo dok ne napravimo tih 12 pesama koje će se svideti svim članovima benda. Mi smo jedna samoupravna organizacija u kojima su svi jednaki, neki malo jednakiji i znam da kada odlučimo da izdamo album – da smo izabrali pravi trenutak.

Blitzkrieg:

Sex Pistolsi ili Joy Division? Sex Pistolsi.

Bruce Springsteen ili Tom Waits? Uf, teško pitanje, ali neka bude Springsteen.

Fender ili Gibson? Fender.

Betmen ili Supermen? Betmen.

Džinovski ili Knjiga žalbe? Opet teško pitanje, “Knjiga” muzički, ali nostalgično “Džinovski”.

EU ili roštlj u bašti? Roštilj u bašti.

Pijan ili trezan? Lagano pripit.

 

O autoru

Tagovi

Povezani članci

Poznati izvođači novosadskog Koncerta godine
Poznati izvođači novosadskog Koncerta godine
22. October 2015. - 0 komentara
Nova pesma Hladnog piva!
Nova pesma Hladnog piva!
4. March 2015. - 0 komentara
Guano Apes i Max Romeo na Jelen Demofestu
Guano Apes i Max Romeo na Jelen Demofestu
16. June 2014. - 1 komentar
Hladno pivo ima novi spot
Hladno pivo ima novi spot
26. May 2014. - 0 komentara


Jedan odgovor

  1. Mollock says:

    Mile je zaboravio spomenuti da je pjesma posvecena njegovoj mami.

Ostavite komentar

* obavezna polja